uvodno slovo

škola

učenici

razredi

profesori

album sa fotografijama

prilozi

Prilozi

Karika u lancu vremena, dopuna Željka Jocića

Dragi Živoslave,

u tvom prilogu, KARIKA U LANCU VREMENA, SECANJE NA PRVU GODINU SKOLOVANJA U GIMNAZIJI, pišeš da je u prvoj godini bilo jedno muško i dva ženska odelenja. Želim da te ispravim.  Bilo je još jedno muško odeljenje  koje je naknadno formirano -  I9, čiji je razredni starešina  bio Stanko Todorovic zvani Teka  koji je tako započeo svoju karijeru u Gimnaziji.  Ja to dobro znam zato što sam pripadao tom odelenju.  Po sećanju ću da navedem imena ostalih ucenika tog odeljenja.  Nemam nikakav dokument koji bi pomogao mom sećanju  tako da ću mozda da uvrstim i imena koja ne pripadaju tom odeljenju pa molim za ispravku ako sam pogrešio.  Evo  imena tog po zlu čuvenog razreda: Dušan Genc, Jovan Djordjevic-Kraka, Lazar Pejić-Sokrat, Petar Ilijin-Peca, Jovan Bajus, Zoran Veličković, Živojin Đujić, Vojislav Zubić, Miroslav Jokanović, Zoran Karaklajić, Aleksandar Mijatovic, Vladimir Pajkovic, Slobodan Šuvački, Djordje Stevanov.  Svi oni su nastavili školovanje i maturirali.  Tri dodatna imena pripadaju učenicima koji nisu maturirali zbog jednog ili drugog razloga: Zoran Sotirović-Soća, Branko Marinkov (nisam potpuno siguran u prezime), Novica Arnaut.   Verovatno sam neka imena izostavio.  Taj razred je nastao od učenika koji su bili "višak".  Ukoliko se dobro sećam (ovo je možda čista mitologija), profesori su mogli da biraju učenike koje žele  i tako je nastao taj "višak nepoželjnih" a pošto je Teka tek započinjao karijeru  on je dobio zadatak da izađe na kraj sa tom grupom đaka.  Napomenuo sam da smo bili po zlu poznati (mozda opet moja mitologija)  jer su se svi na nas žalili.  Čak sam i ja koji sam bio dobar ucenik iz Zmajeve škole postao porblematičan što se tiče ponašanja. Sećam se da sam jednom prilikom namerno slomio odvaljenu dasku od klupe  kao dokaz svoje fizičke snage  i da me je posluzitelj čijeg se imena ne sećam odveo kod direktora na raport.  Ja sam se uplašio da ce me izbaciti iz škole, što se, na sreću nije desilo, mislim pre svega zbog intervencije samog Stanka Todorovića. 

Drugom prilikom sam se potukao sa Vladanom Pajkovićem (moja posednja tuča, za sada).   Bila je to žestoka tuča zato što je Vladan trenirao karate  ali sam se ja dobro borio.  Našu zahuktalu borbu je prekinuo učenik cijeg se imena ne sećam.  On takođe nije nastavio školovanje u Gimnaziji.  Ja sam primio čestitanja  od  drugih učenika kao inicijaciju u klub neustrašivih, prekaljenih boraca  (kao što su bili Jovan Bajus i Laza Pejić). Posle toga smo imali roditeljski sastanak na kojem smo prisustvovali i mi učenici, na kojem je  Vladima majka (koja je ako se dobro sećam  bila nastavnica u osnovnoj školi) govorila da su joj sina pretukli i zahtevala je da se krivci primerno kazne.  Niko me nije izdao, tako da sam opet izbegao strogu kaznu ili čak i isključenje.  Ali posle ovih dogadjaja sam se opametio i ne sećam se da sam izazivao bilo kakve nerede, naprotiv bio sam a i ostao dobar učenik zato što sam voleo da učim i dokazujem se svojim naučenim znanjem

(pisano 17. jula 2011)

 nazad

nazad na stranuicu Željka Jocića